Смањује се број радника на црно
23
Jan

Смањује се број радника на црно

Извор: politika.rs

У Србији је у току прошле године у раду на црно затечено 12.938 радника, што је за 24 одсто мање у односу на 2018, када су инспектори приликом контрола установили да је на тај начин радило 17.026 грађана. Према подацима Инспектората за рад, сем овог смањења, приметан је и тренд смањења нерегистрованих субјеката за 36 одсто, у периоду од 2017. до 2019. године, а на сајту Министарства за рад и запошљавање објављен је и списак на којем се налази 3.695 послодаваца код којих су приликом инспекцијских надзора затечени радници на фактичком, односно раду на црно у периоду од 3. јануара 2019. до 15. јануара 2020. Реч је о предузећима која се, између осталог, баве угоститељством, трговином на мало, фризерским и козметичким услугама, одржавањем и поправком моторних возила, изградњом стамбених и нестамбених зграда...

Број послодаваца код којих је утврђен рад на црно после поновљених инспекцијских надзора у прошлој години био је 288, и то после два наздора. Према подацима Инспектората за рад, код 32 послодавца установљено је да има радника који раде на црно и после три надзора, код девет су пронађени и после четири, код три послодавца и после пет надзора, док се тај број смањује на једног послодавца после шест и више надзора.

Да мере за сузбијање сиве економије дају резултате, али да чак ни оне нису довољне да у комплету сузбију рад на црно, сматра Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

– Инспекција се увек хвали како је повећала број назора, али је истина да би требало да их буде још више. Држави би се свакако исплатило да су контроле чешће, да се пооштри казнена политика, а тиме би било боље и послодавцима и представницима радника. Унија послодаваца се ионако залаже да се спречи рад на црно, јер то представља угрожавање већине послодавца који испуњавају своје обавезе према држави и радницима – истиче Атанацковић, подсећајући да су послодавци који редовно измирује своје обавезе против рада на црно у односу на оне друге, који су им нелојална конкуренција.

Такви исплаћују радницима плате у ковертама, а не на рачуне, али ипак сви ти непријављени радници нису на силу запослени код таквих послодаваца, већ у договору са њима, додаје.

– Тако су се договорили да би послодавцу било лакше, а и њима већа плата, управо за ту разлику која би иначе ишла као обавеза послодавца. Зато би било добро смањити обавезе привреде према држави и тиме стимулисати послодавце да њихови радници буду пријављени са пуним зарадама – подсећа Атанацковић.

Због кршења права 336 телефонских пријава

Захваљујући посебном телефонском броју за пријаву неправилности у области рада и права за труднице и породиље (0800-300-307), од краја јула 2019. до 15. јануара ове године забележено је 336 пријава послодаваца због кршења или ускраћивања неког од права. Примедбе су се, пре свега, односиле на неисплаћивање новчаних накнада дефинисаних уговором, а било је и случајева давања отказа, пренео је Танјуг. На сајту Министарства за рад објављена је и листа послодаваца код којих су утврђене неправилности у вези са остваривањем права током трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета. Та листа се односи на неправилности које су начињене у периоду од 23. јула 2019. до 15. јануара ове године и на списку је 29 предузећа из Београда, Врања, Новог Сада, Прокупља, Крушевца, Краљева, Лесковца, Шапца, Панчева и Зрењанина.

Права трудница кршило је 19 послодаваца, а 10 њих права породиља. Та предузећа баве се углавном трговином, угоститељством, производњом хлеба и пецива, обуће, фризерском делатношћу...

Неправилности су се готово код свих фирми које су на списку односиле на неисплату накнаде. Према тој листи, 11 послодаваца није доставило обрачуне зарада, седам није доставило потребну документацију надлежним службама из области социјалног и здравственог осигурања, а три послодавца су дала незаконите отказе уговора о раду.